PUT KOJIM SE REĐE IDE
Ne podsećam na svoju nevinost
I ne tražim ni od koga samilost
Tražim u sebi tragove samopoštovanja
Na stranputicama pogrešnih ljubavi
U pelcerima straha pred gubitkom
Nepovratno gubeći sebe pitam se:
Čega se to plašim
I koga krivim za trpljenje
Koga i zašto molim za strpljenje
Ja
Žena
Trpeljiva do granice izdržljivosti
Hrabra pred smrću kad rađam život
Imam li pravo da prozivam za nasilje
Nasilna prema sebi jer trpim
Smem li
Da pozivam druge na dostojanstvo prema meni
Nedostojno pognuta pod pesnicom
Zgužvanog srca
Kao ponjava pod nečijim nogama
Porobljena svojom slabošću da odem
I da odreknem bezuslovnu poslušnost ocu
I pravo sinu na zloupotrebu ljubavi
I mome muškarcu vlast nad telom i dušom
I materi pravo na savet
TRPI!
ŽENA SI !
Jesam
Ali sam i ČOVEK
Ne dam
Ne drugima
Sebi ne dam na sebe
Dostojno
Dostojna imena Žena
Sama se branim
Svešću o ljubavi i neljubavima
Koračam putem kojim se ređe ide:
Samopoštovanjem do poštovanja
I ljubavi
Ljubavi ...
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: nenamiljanovic
- 25. 11. 2019 ob 19:18
- Prebrano 385 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 167.67
- Število ocen: 7
