Trenutak kada shvatiš da si ipak sam
Negde na kraju
Ili na samom početku
Na vetrometini
Ili pod pazuhom neke čudne sreće
Na samom dnu
Ili na vrhu
Pod nogama raskrvavljenim
Ili na dlanovima k'o duša mekanim
Namrgođenog lica
Ili sa osmehom deteta...

Nisu bitni više ljudi prolaznici
Ni oni koji šamaraju
Ni koji maze
Ni koji odlaze
Ni koji dolaze
Ni reči
Ni lica
Glasovi
Note
Iluzije
Ništa više nije bitno
Ništa...

Samo, jedan tračak svetlosti
Tu na kraju hodnika
Koji se promalja kroz sićušnu pukotinu
I koji podseća na liniju života
Po kojoj tragaš
Za krvi
Za mesom
Za mirisima jutra
Sveže pečenog hleba
Hladnog vina
Koje skriva u sebi
Memljive prostorije starih podruma
Koje
Opet
Kriju neke stare poljupce
Koje smo poklanjali
U zamenu za život večni
U pesmama
Samo to

Bojan Tasic