ČAŠA ZA DVOJE

 

Ostali smo polomljeni
skrhani
sami

 

Majčin poslednji pogled
i tiha molitva
jednom nas je spasao
drugi put
kao bezbroj puta

 

Izvini
kako to šapnuti
uprkos podivljalom petlu
što sebično hoċe jutro
da je njegov pir
nad glupim kokošima

 

Još jednom da ti kažem...

 

Opet mi je hladno
samoċa bridi međ' jastucima
selo se uċutalo
pred rat

 

A nas su ubile duboke tišine
kao hrastovi se uċutkujemo
pred oluju
pred bolestima
od sopstvenih inata
i žrtava

 

Tatjana M.

Komentiranje je zaprto!

Tatjana M.
Napisal/a: Tatjana M.

Pesmi

  • 30. 07. 2019 ob 21:02
  • Prebrano 111 krat

Uredniško pregledano.

Ocenjevanje je zaključeno!

  • Število doseženih točk: 216.5
  • Število ocen: 9

Zastavica