Људска туга - Ljudska tuga
ЉУДСКА ТУГА
У неважном сада
неважно трајем
наоблачен
на светлу и у тами
улице дуге
остављам пусте
нека други газе њима.
Престао сам бити љубазан
постао сам грубљи
између два дана
и патње
питам се само постајем ли то земља
или сам већ камен
ко зна
свему пролази рок
LJUDSKA TUGA
U nevažnom sada
nevažno trajem
naoblačen
na svetlu i u tami
ulice duge
ostavljam puste
neka drugi gaze njima.
Prestao sam biti ljubazan
postao sam grublji
između dva dana
i patnje
pitam se samo postajem li to zemlja
ili sam već kamen
ko zna
svemu prolazi rok
samo su rokovi različiti :)
Krasno, kot zmeraj.
Lp
Irena
Pesma počinje rezignacijom, bezvoljnošću koja je prouzrokovana saznanjem ili svešću o sopstvenoj beznačajnosti u moru nevažnog oko sebe, što onda uzrokuje grubost i neljubaznost prema okolini. Vrhunac pesme je ostvaren u stihovima koji govore o svesnosti p.s. da zbog toga postaje zemlja ili kamen (kamen kao simbol izostanka empatije, ljubaznosti, ljubavi itd.), da bi se pesnik poslednjim stihom vratio rezignaciji jer, uostalom, sve je prolazno. Pesma me je osvojila svojom jednostavnošću i mirnim tokom bez suvišnih emocija i komplikovanih metafora. Čestitam,
lp
Jagoda
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: mile
- 30. 07. 2019 ob 20:12
- Prebrano 606 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 213.66
- Število ocen: 8