Rastaćemo se jednom 
I kad pođemo ponovo svako svojim putem
Ništa nemamo poneti za svedočanstvo da smo bili 
Bez zajedničkog doma (skrovišta nisu dom)
Tajni ljubavnici
Za sva sticanja smo zakasnili 
(što bi nas vezivalo i kad prođemo)
Za porodicu i decu
(Nismo ih mogli imati jer već smo ih stekli sa drugima 
I voleli smo ih i moje ti i tvoje ja
Ali
Nismo imali naše)
I jednom kad se budemo rastali (nema večitih ljubavnika)
Neću imati tebe u sinu ni u kćeri  mene ti

Nas dvoje
Sem te jadne skrivene jubavi nikada ništa nismo imali 
Bez zajedničke bar šolje za čaj 
Što bi nam sutra bila relikvija
Iz naše razrušene svetinje
Ništa nećemo imati po rastanku
Sem sećanja koja će izbledeti 
U par mojih požutelih zbirki poezije 
Koje čak nećeš smeti držati u svome porodičnom domu 
I povremeno listati tražeći nas prošle
Ni papir ti ne smem biti 
Ni mrtvo slovo na njemu
O nas dvoje nekad živih 

nenamiljanovic