Željno si me iščekivala

upijala pogledom

gajila u snovima,

padala u očaj

strepela od straha

 koliko sam zapravo tvoj.

Urlala kao divlja zver

ranjena u divljini

sa očima uplašene srne,

strepela da me ne izgubiš

da bi me nežno

sa obe ruke čvrsto zagrlila.

Kidala mi nerve

tumačila gestove

drhtala od treme,

posesivno patila

dizala se iz pepela i praha

da bi mi pokazala ljubav.

Cepala mi dušu

rasparala utrobu

zarila kandže,

u već ranjeno srce

da bi mi šapnula

da me beskrajno voliš.

Beograd,

18. 04. 2019. god u 21:07 čas.

Autor: Goran Vitić

Goran Vitić