Ovo je priča o malom zeki,

što čudnouhi zeko rekli bi mu neki.

Velike uši  imao je zeko,

crne oči i krzno meko

Taj mali zeko poseban je bio

lijevo je uho po strani nosio

Zelenim poljima skakutao zeko,

tražio za ručak povrće neko

Pred zekom se jutrom nađe bašta,

u kojoj je bilo od povrća svašta

Grah, kupus, krastavac, repa

ali najslađa od svega je zeki  šargarepa

Kakva sreća reče zeko,

je li za mene ovo spremio neko

Tad u baštu stiže lovac, grubim glasom reče,

danas ću za ručak zečiji lonac

S lanca pusti svog vjernog psa šarova,

koji je bio vješt zečijeg lova

Kad to ču naš mali zeko,

brzo potraži skrovište neko

U kupus se sakrio od šarova vraga,

šarov njuška traži ali od zeke ni traga

Tragao šarov tražio dugo,

dok jednom ne ugleda zekino uho

Da uhvati zeku šarov se sprema,

skoči u kupus ali zeke nema

Laje šarov i u čudu gleda,

gdje nesta zeko što uhvatiti se ne da

A pokraj malog potoka što tiho teče,

sjedi mali zeko i u smijehu reće

Izdalo me uho a bilo je i sreće,

ali zato brze noge nikad izdat neće.

huk