Ovo je priča o brzom zeki,

poseban zeko zvali su ga  neki.

Velike uši ima zeko,

crne oči i krzno meko

Taj brzi zeko poseban je bio

lijevo je uho po strani nosio

Zelenim poljima skakutao zeko,

tražio za ručak povrće neko

Pred zekom se jutrom nađe bašta,

u kojoj je bilo od povrća svašta

Grah, kupus, krastavac, repa

ali najslađa od svega je zeki  šargarepa

Kakva sreća reče zeko,

ovo je za mene  posadio neko

Tad u baštu stiže lovac, grubim glasom reče,

danas ću za ručak zečiji lonac

S lanca pusti svog  psa šarova,

koji je bio vješt zečijeg lova

Kad to ču naš mali zeko,

brzo potraži skrovište neko

U kupus se sakrio od šarova vraga,

šarov njuška traži ali od zeke ni traga

Tragao šarov tražio dugo,

a onda ugleda zekino uho

Da uhvati zeku šarov se sprema,

skoči u kupus ali zeke nema

Laje šarov i u čudu gleda,¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸

gdje nesta zeko što uhvatiti se ne da

A pokraj malog potoka što tiho teče,

sjedi brzi zeko i u smijehu reće

Izdalo me uho a bilo je i sreće,

ali zato brze noge nikad izdat neće.

huk