kanata (ti si htio moru)
u jugu te ljubim,
dok smrt uzima svijet na dah
vrtložeći tvoju krv
kazaljkom kamenoga sata
pružaš mi križ od vjetra
i urnu pepelne soli
sebe si
iza moga oka usidrio,
u dubokom gazu modre tišine
jugom te ljubim,
vezujem u kosti
valove ka tebi nižem
…
udišući križ od vjetra,
tvojoj smrti sve sam bliže
kapetane moj
Vrlo, vrlo duboko emotivna poezija. Svaka čast, draga Niki.
Lp,
Katica
Jedna od tvojih najnježnijih i najliričnijih pjesama, ona je stvorena da jednoga dana bude neizostavni dio udžbenika.
Nikita-Branka...odvazno, jako, slobodno.cudesno!!!
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: nikita
- 05. 04. 2019 ob 08:34
- Prebrano 685 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 328.89