za odronima srca
u noći dok makovi se podižu sa uzglavlja
i boje im širom otvaraju prozore u nama
slušamo nenapisanō, neponiklo, bezobličnō
čije su verse, pitamo barke odvezane
što po moru srebrenom ljeskaju
naslonjeni na mjesec ponikao iza hridi
plovimo nečujno a on tih i nepomičan
glasno pruža ruke za nama i čezne
Voljela bih da mi ove stihove pročitaš na nekom žalu, u smiraj, kad more ispire dušu kao otočanke rublje na vruljama...
Mirko Popoviću, pomeo si me poput maestrala ovom vrhunskom pjesmom! ❤
Uff, strašno moćno Mirko.
Ovaj dio mi se najviše sviđa, a i zaključak.
u noći dok makovi se podižu sa uzglavlja
i boje im širom otvaraju prozore u nama
slušamo nenapisanō, neponiklo, bezobličnō
Prelijepa poezija, poezija biti, moćna.
Veliki pozdrav prijatelju.
Salke, hvala ti što navratiš i ostaviš dojmove.
Pozdrav iz SA
Ko se vzglavje, iz katerega se razcvetajo maki, spremeni v srebrno morje, takrat lahko hrepenenje splava iz srca v drugo srce in še dlje ... čestitke,
Ana
Dragi Mirko, veseli me još jedna tvoja prekrasna pjesma i čestitam na njezinom podcrtavanju.
VP!
Katica
Hvala najljepša, draga Katice !
Veliki pozdrav:)
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: mirkopopovic
- 30. 03. 2019 ob 13:02
- Prebrano 624 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 378.1
- Število ocen: 19