Nikada nije kasno za novu ljubav.
Na mladost, na majske dane miriše.
Zatrepereće uspavani svici,
u dnu srca zaspali.
Ustreptaće nežna njihova krila.
Nikada ne može ljubav
da padne u zaborav,

uplela se dušom,
svojim čarom.
Rađa nadu, šećernim sladom.
Srce zna njenu tajnu,
vezena je zlatnim koncima mesečine
i dugama sunca.
Nikada nije kasno probuditi
svica u grudima.
Neka boli, neka peče plameni znak.
Ljubav nikada prestati neće,
s otkucajima srca se druži.

I kad oplakuje i kad boli u samoći,

i kad voli lepota njena,
pod okriljem nade

rađa se ljubavi nežan cvet.
Zaborav ne može ga skriti.
Ljubav uvek ide k sreći.
Ustreptali svici u srcima,

anđeli ljubavi
spremni su da uzlete...

Radmila Milojević