Чељустима дроби куће
па их пали једе вруће,
гута земљу, гута смеће
а за прилог људе меће.

И та звер се тамо роди
у "Слободи у слободи",
туђе земље да походи
да у пропаст све нас води.

Помраченог ума звер
гора него бесан кер,
пије крви дроби кости
слободно се светом гости.

Крвождерна људског меса
пуна њој је увек кеса,
интересна светска блеса
децу бије из небеса.

Што слободу туђу мрзи
јер се ноћу тамо роди,
православно а и свето
ништа јој не годи.

Где год дође наглас кличе
о слободи она виче,
ал' сам јој нешто реци
биће криви твоји преци.

Па и дете што се роди
робоваће у слободи,
робоваће сви тој звери
уби, отми руке пери.

Демнкратска неки свет
монструозан ко уклет,
уби, отми туђе ждери
онда брзо руке пери.

Умоболан и свиреп
препун звери кажу леp,
целом свету кожу дере
без милости и без мере.

А кад види зубе јаке
зове одмах зверињаке,
на стотине зверињака
крволочно да је јака.

И сто звери на човека
није ништа нека, нека,
демократска нека звер
сто на једног то је фер.

Пљачка пени људе дере
без милости и без мере,
Ујка Сема што је вере
али вешто руке пере.

Београд,
04. 04. 1999. год. у 08: 00 час.
Аутор: Горан Витић