TAMO

Volim kada odem u reč.
Kada mi pesma postane utočište.
Tada JE iza mene ceo svet.
Ulazim u PREPUŠTANJE.
Odlaze - moje crne misli.
Nestaju - strašne iluzije.
SIGURAN koračam.
Moj PUT nije iza.
Želim da se suočim.
Sa svima da se pomirim.
DO kraja da se otvorim.

Ne mogu samo da zovem BOGA.
Moram da ga živim.

(2008)
---

TAM

Všeč mi je, ko odidem v besedo,
ko pesem postane moje zatočišče.
Takrat JE za menoj ves svet.
Vstopam v PREPUŠČANJE.
Odhajajo – moje črne misli.
Izginjajo – strašne iluzije.
ZANESLJIVA je smer koraka.
Moja POT ni izza.
Želim se soočiti…
Pobotati z vsemi…
Se DO konca odpreti.

Ne morem samo klicati BOGA –
moram ga živeti.

(2008)

Branko Baćović