trnci me prođu tijelom
neznanac mi
od praiskona
uporno jutrom govori
sada, da bi se odjutrilo
deblo i okovi u tebi
šutnjom sjedni
na kućni prag
ne osvrći se, ionako
ne razumiješ ništa
na svodu nebeskome
ni u šupljoj
lubanji mjesečevoj
Sjajno, Mirko! Stihovi na kojima se čitatelj mora zamisliti, a uputili su me i na Sokrata i njegovu filozofiju.
Lp i ugodnu večer ti želim!
Katica
Hvala ti, draga Katice. Znači mi tvoje mišljenje i dojam.
Nikita, čim upišem lozinku izgubi se tvoj komentar. Ako ovo vidiš (ako možeš ovo pročitati) zahvaljujem ti se na komplimentima!
Da... Onom ko zna da sluša tog neznanca kog nosimo sa sobom... Sjajno!!!
Lp Milena
Mirko ovo je tvoja najbolja pjesma, ti kao da si se ponovo rodio. Bravo pjesniče.
Milena,
Lean,
lijepo je, bogatstvo je imati mogućnost čitati vašu odličnu poeziju i komentare.
LP
Notranje prigovarjanje k tišini zaradi majhnosti in izgubljenosti nas naredijo tako nebogljene ... čestitke,
Ana
Ĉestitke...!!!!!
.....
Tatjana
Ana, hvala za izbor v podčrtanko!
Lijep pozdrav:)
Hvala, Tatjana!!!
Vrhunski poetski uradak Mirko.
Čestitam ti prijatelju.
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: mirkopopovic
- 27. 01. 2019 ob 16:46
- Prebrano 657 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 210.18
- Število ocen: 13