Bože
Ti koji kažeš da si me od rebra njegovog stvorio 
Ne sudi mu 
Što me ispod rebara u srcu ne nosi
Znala sam i znao si 
Da se u srcu nosi ona koja rod njegov u utrobi ponese 
(Čak i kad ih prođe ljubav
Ne prođu ih deca)
Znao si to a dopustio si
Znala sam a ipak sam
Uzdajući se u Tebe i u Ljubav 
I ne kajem se 
Ostavio je žig ljubavi na mom životu 
I trag mene u poeziji 
Kraljevski

Ne sudi mu za ono za šta mu ne sudim ja 
Ti koji si brojao moje pesme pobroj i moje jauke
Što ga ne ispraćam kako sam ga dočekala 
( salvama zahvalnih stihova)
Završila se Tvoja igra sa dva nemoćna stvora Bože 
I moja sa pisanjem 
Proklet da si 
Ne svaljuj na njega moju poetsku smrt 
I ne sudi mu za svoju krivicu 
Nije me ubio tuđi on
Nego moje pesme i Ti.

nenamiljanovic