slatko crnih jabuka
ja imam svoje stablo
u čijoj krošnji
noć zori
crnim jabukama
ja imam svoje stablo
čije korijenje
iz očiju čovjeka gori
stablo vidovito,
stablo stjenovito,
ruke moje kroti
da svoje nebo
nada nj
ne bih rastrla
stablo ko nijedno
u zemlji mu grane
mrtvi oblaci obiru
Izuzetna i teška. Lp
Kako ja volim ove tvoje zadnje kompozicije. One baš dišu i žive plućima dubine, govore jezikom tame i vide.. vide očima nedohvatljive daljine.
Nisam vješta u pisanju osvrta ali moja tišina će ti reći puno više no što bih napisala. Uffff dok te čitam imam želju napisati pjesmu a zadaća me čeka. Mozda i stignem. Pusa.
Poruka pjesme je veliki oslonac mudrosti, ne samo oslonac nego mudrost postojanja blizine. Bravo Branka!
Pozdrav frende.
Nikita, prelepa pesem
in, kot pravi Vesna,
ko te berem, bi tudi sama rada napisala pesem ... <3
lp Marija
Drevo, izraslo iz čovekovih oči in mrtvi oblaki pod zemljo, ki tako spominjajo na črne sadeže noči v njegovi krošnji (zdi se, da pesem govori o še posmrtnem vztrajanju)... čestitke,
Ana
Čestitam ti Branka na podcrtanoj poeziji, vrijednoj, dubokoj.
Veliki pozdrav prijateljice.
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: nikita
- 07. 01. 2019 ob 15:25
- Prebrano 561 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 217.14
- Število ocen: 13