ČORTANOVAČKI NOKTURNO
sumrak nadire sa fruške gore, prigušen
manastirskim zvonom i šapatima
lipa što se ispovedaju ceru. kapima
orošen dvolitrenjak belog traminca
kruži od čaše do čaše, ožiljen
maljavom rukom domaćina – drhtanje
grančica koje pticama pokazuju put
vina, vijugav i požuteo od rasute, nedorasle
mesečine. plamičci rasplesani satirom
iz šumskih senki, sa rasprskavanjima
kestenja i klobuka mlečika i lisičarki
na plotni. brektanje starog smederevca
što se olakšava grleno kašljući, sa hiljadu
iskri. iz tvojih očiju, blagost nokturna
violončela, starih prijatelja tvog ćutanja
i plemenitog kalimaha, u aleksandriji.
u tenebrozu, dok se pleme amatina,
posramljeno, mada se ne tuži
što im čestito ime ustupiše poludeloj
muskariji, strmoglavljuje. prevrće
i pada niz kosine paprati, suve trave
u dunav. u nevidljivo
Raspevano kako i priliči vinskom nokturnu.
(Sretna ti bila 2019. g. Jagoda.)
Jagoda pozdravljena
lepo si napisala
globoko in odlično.
Lep pozdrav,Irena
Hvala, Mikailo.
Sve najbolje i tebi :)
Jagoda
Hvala, Irena :)
lp
Jagoda
Podobe, ki se izlivajo iz pogledov, vina, spominov ... srečno!
Čestitke,
Ana
Hvala, Ana - takođe! :)
lp
Jagoda
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: jagodanikacevic
- 02. 01. 2019 ob 18:56
- Prebrano 541 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 204.83
- Število ocen: 9