OPIJELO
ne raduj se
naši su gradovi predgrađa
u njime žive oni
koji dišu na mah
prijateljuju s interesom
vole lukavo
to su zatvori neostvarenih
čiji ljupka dvorišta
postoje da bi se podigle ograde
a nad dječjim igralištima
zluradi smijeh
zloću u kostima zatrti ne možeš
odeš li
ostaneš li
postat ćeš vlastiti ubojica
ne raduj se
civilizacija je utopijska bajka
koju više nema tko pričati
Ta mesta, ki hočejo biti velika, pa so le predmestja - zaradi miselnosti prebivalcev (ali je morda obratno?) ... konec pesmi je izjemen! Čestitke,
Ana
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: saraivor
- 13. 11. 2018 ob 09:02
- Prebrano 578 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 69.17