Odisej Eliti opevao je pre tebe, ali to nije razlog,

Zaljubljen nisi u nepogodu, usne tla i vetra što
te ubijaju i dižu, o, ti mrziš pokopana mora pod
vrletima i ravnice što žele seme planine iz gole
vode i nijedna crvena haljina nije čedna iznutra
tebi i meni.

Ne možeš je voleti,
zemlja je ovde samo zemlja, a sunce nije zver nade
nikada, reci, ko je tebi do kostiju ikada bio plav, ko
osim indiga gde krvi nije bilo?
Hej, čija je lična zvezda šume i ponornice, gde je Ona:

 zemlja, a čovečanstvo,
                     voljena, a ničija,
                               vera i slom no kosmofilija,

hej, kažem ti,
za njenu kosu i oluju,
(crveno, zlatno, plavo i zagonetku)
nismo se naučili ljubavi:
ne voleti MARINU HRIDI,
Milosti, kako promašen život.

Vladimir Vuković