Možeš reči naterati da igraju u krilu,
ogoliti kurve, uzeti svoj deo treće smene,
i možeš očuditi što ne treba, čkiljiti u
koren i nastavke krvave etimologije, biti
Veliki pred golim apostolima što urlaju
u slepo ti oko:
možeš, kažem, sve, zlataru efeski,
a one, bludnice i smeće svima, one
čekaće (pustinja ni prva ni zadnja)
tebe kod levorukog kolovrata, hej-hej,
vatra je svevida, ne detinji,
samo platu svoju primaš.

Iz ciklusa „Gavran nosi moju pidžamu”

Vladimir Vuković