MIRIS JESENI
Zelenog polja nestaju boje
ambar letina preliva zlatna,
iz berbe grožđa pesme se poje
jesenjeg eha dižući platna.
Vetrovi hladni gorom se roje
jutarnje zore na sneg mirišu,
dok jesen nosi zlaćane boje.
opalo lišće doziva kišu.
Miris se širi što zimu sneva
paprika peče zelenoljuta,
umorno sunce u senci drema
u džepu snova starog kaputa.
Uvelo lišće puteve šara
dedina lula ko odžak puši,
jesenju berbu bogatog dara
zubato sunce na granju suši.
Beograd,
13. 10. 2018. god u 09:04 čas.
Autor: Goran Vitić
U stilu starih pjesnika, čestitke!
Poslano:
14. 10. 2018 ob 06:15
Spremenjeno:
14. 10. 2018 ob 06:25
Hvala! Ja i piše po uzoru na predhodne pesničke gromade, koji su ostali neprevaziđeni. Međutim poezijom se danas nazivaju i kratke misli i kratke priče, prava poezija polako nestaje, kao da je nekom u interesu da je uništi, danas se piše poezija i bez talenta i nadahnuća, neka rogobatna koju ni sami autori ne razumeju. Po sistemu što gore to bolje!
Gorane, ovo je predivna oda jeseni, godišnjem dobu koje nas hrani sa svojim plodovima, mirisima i ljepotom. Jesen je zaslužila ovako lijepu poeziju. Bravo!
Lp!
Katica
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Goran Vitić
- 13. 10. 2018 ob 19:28
- Prebrano 587 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 78.76
- Število ocen: 6