Koliko me voliš prećuti ne reci
sumnja kida snove ove noći duge,
samu našu lјubav tama će pokriti
kad vaskrsnu bure i vetrovi tuge.

Opet tvoje suze nad jastukom liše
kao da sam tajnu najveću sakrio,
u mom srcu druga ne postoji više
ma koliko dana ja odsutan bio.

Što svetlosti našoj ne otvoriš vrata
uzvišena sama, da budueš pred Bogom,
vidiš kako mesec snažno lјubi nebo
Anđeoski vezan ja da budem s tobom.

Otkud stalana sumnja koliko te volim
pogledaj u oči pročitaj šta piše,
zagrli me nežno za tišinu molim
neka tvoja duša sa mojom prodiše.

I najveću lјubav crv sumnje razdire
oduzima krila i ruši je kleta,
emociju neguj što živi u meni
tebi biću veran i do kraja sveta.

Beograd,
07. 09. 2016. god. u 8:00. čas.
Autor: Goran Vitić

Goran Vitić