[size=14]Maj je već stigao, procvetalo cveće, Snegove je davno odnela odjuga, A iz moje duše još zadugo neće Prestati da hladi saputnica tuga. Ja bih cveće brao ali nemam kome – Ti ne želiš mojim cvećem da se kitiš; Kažeš da si dosta sama srcu svome I venac na glavu stavljati ne hitiš. Maj je zapalio svud' ljubavni plamen I ljubavi ima u svih drugih ženâ, Samo tvoje srce tvrdo je k'o kamen, Samo ti si hladna k'o mramorna stena. Svoje noći dajem plavoj mesečini Budan, u noćima kod krvavih zorâ, Sunce mi šapuće, ili mi se čini: Led sa tvoga srca stopiti se mora. [/size]

MAKI