Blago nama,
jesen farba leto
kao vino što maže istinu
da pusti i goli
ne hodamo po trnju,
izniklim ekserima po nekom putu...

Blago nama,
mi smo odavmo potamneli
od sunca i noċi,
od svađa sa svima,
pa i lajanja na one zle.

Blago nama,
stradaċemo ruku pod ruku,
prvo ja, prva ja.
Ti si mi sve,
jedini čuvar u vatri,
u letu bez groma,
vidiš me i u peharu s vinom.
Blago nama, blago je u nama,
ponovi onu životnu,
kao stih je sad otpevaj.

Jer, prolazim i sve me boli
i u toj lepoti trajanja,
blago nama.

Tatjana M.