HUDINI

Sećam se, devedeset i neke
moj otac je postao multimilijarder:
oči su mu bile baseni uglja
dok je znojio u šaci
jednu jedinu novčanicu i
u redu za hleb učio magiju.

HUDINI MLAĐI

Sećaću se, ko zna kada,
da nikada ne postah multimijarder:
oči su nam slične
no ja u šaci imam metak, držim glas:
u redu za osvetu
magiju za magiju trampim.

HUDINI NAJMLAĐI

Sećaće se, nesumnjivo,
ako spazi presek ugla našeg groba,
da voli oči tvoje, moje,
a u šaci znoj, metak i neznano:
u redu za slobodu
obe će magije dati za nadu.

Iz ciklusa „Stablo”

Vladimir Vuković