prolazim stalno istom ulicom

beli pas i crna mačka

otkopčavam dugme na kolima

stavljam novi znak raskrsnice

moram da ćutim i prolazim

preko mosta ružinih staza

pogleda što brani devojačko srce

srca na dlanu nepročitane knjige

korake koji se gube po mesečini

radoznalost u šetnji spominje ljubav

dok riba ribi grize rep na tanjiru

mene zovu čudesni Bodler....

Koje taj veliki odmetnik sreće

kada mene baš ništa neće

u šetnji kroz grad vidim zlo cveće

voštane figure i lakovan pogled sna...

Srecko Aleksic