Liza Đerardini del Đokondo
mona-ma donna iz doba Renesanse
i Leonardove opsednutosti ...
Čime:
Lepom groficom del Đokondo?
Ili,zašto da ne
slikom sopstvenog lika
ta umetnici su "nastrani"
i kome je to važno pred umetnikovim delom
i pred osmehom koji krije zagonetku
ravnu zagonetki egipatske Sfinge.

I traješ lepa sliko,
smešiš se tajanstvena ženo
i u osmehu ti tajna o slikaru i tebi.
Pitam se (ne bez razloga)
ko je za koga učinio više:
model za besmrtnost slikara
ili slikar za bellu ma donnu?

Odavno ste oboje prah,
zemlja koja se zemlji vratila,
samo ste uljane boje oboje
u tragovima kista po komadu panela
potezima koje je vodila ljubav
i ponovo se pitam prema kome:
prema ženi,
slikarstvu,
ili prema samome sebi,
možda čak i prema meni
anonimnoj maloj pesnikinji
jer ...

Sakrivam se iza lika Đokonde
i iza njenog osmeha je moj osmeh
i iza njene tajne je moja tajna
o autorima i inspiracijama:
sad kad su od ljubavi ostale samo pesme
da li je on koga sam volela stvorio Pesnikinju
ili je ljubav pesnikinje stvorila njega,
moju veliku temu o životu i ljubavi,
i da li sam ja stvarala svoje pesme
ili su pesme stvorile mene?
Smešim se tužno ...
Ne znam.

nenamiljanovic