otkucajem svakim i drhtajem nemim

u kamen se hladni polako pretvara

tiho

da to tiše i ne može biti

u doba kad uspomene više nisu lepe

otkida po jedan lišće prošlih dana

ne jeca

već luta ne tražeći druga

na rasutim zgarištima izgubljeno davno

nagorelo tamom

šibano životom

lomljeno ne jednom

nikad više celo

umono i staro više od godina

umorno

i staro

i gavranu slično

crno je srce moje

Milen Šelmić