Ako ikad pođeš, putevima koji vode
od pola prema polutaru,
pripazi da se ne spotakneš na obratnicu,
Rakovu, Jarčevu ili bilo koju drugu...

Ako ikad pođeš...

Pođi putevima mermernim,
putevima srebrnim,
putevima od ćilibara,
meda i pelina,
drumovima i stazama samo tebi znanim.

Molim te... nikada nemoj ići putem
kojim sam ja već jednom prošao.
Na mojim putevima nema obeležja.
Na mojim rekama nema obala.

Ako ikad pođeš, ne traži moju senku
u predelima iza Rakove, ili neke druge obratnice.
Tamo je nećeš naći.
Ne očekuj ni putokaze, ni poznata raskršća, ni krajputaše.

Sledi svoj put, kao da znaš kuda on vodi.
Putevi će ostati za tobom. Svi putevi kojima si išla.
Ispred tebe će, uvek, biti samo jedan.

Ako ikada pođeš, putem koji vodi
od polova prema polutaru,
sigurno ćeš naći pravac do jedne od obratnica.
Slobodno pođi tim pravcem.

I...samo te jedno još molim: Nemoj se na putu osvrtati.

Milen Šelmić