nisam svetac, zaboravljam
kako se svetlost i voda prinose
travi, otkuda radost
listu pa lako zatreperi, ne znam
kako da opraštam
nožu što svrdla moje kosti
kožu i ovu pesmu
koja bi da vrati
reči prometeju da ih ponese
i kao jalove kresnice smesti
u kutiju šibice,
u mojoj glavi gde poslednji
svitac sumnje i žuči čeka
da zgasne, kao tvoje šaputanje
