noćas sam sebi ne zvučim dobro

odzvanja mi kašalj

kao rikošet među brdima

a zamislite

nekad sam se bavio pevanjem

sad se bavim tumačenjem

nekih sasvim običnih stvari

bavim se malo i groznicom

od hladnoće i pijanstva

dolaze mi u bunilu

fragmenti razgovora sa zverkama

... 'oće to i kod nas zečeva

da imamo crvene oči ...

... hteo si da budeš vuk

a nikad nisi bio deo čopora ...

... sve će ti ptice oprostiti

onog trena

kad poletiš s njima ..

umreću uskoro

od tuberkuloze

bolesti pesnika

operisan od straha

nenaučen na mržnju

rastavljen na osećanja

nenaviknut na prokletstvo

ništa nisam naučio

ploveći crvenim rekama

družeći se sa umnima i mahnitima

nikad ne brojeći korake

nikad ne brojeći godine

deleći smrt i sejući život

po ko zna kud

i po ko zna odakle

uzalud čekamo proleća

beskrajno čekamo proleća

beskrajno uzalud

čekamo na obalama

noću

u groznici

u bunilu

u razgovoru sa zverkama

svako na obali svog jezera

beskrajno uzalud čekamo proleća

Milen Šelmić