Nisi ti...
Nisi ti, meni, dušo
tek tako, sa neba pala.
Tebe mi je Gavrilo
u snu najavio
a onda te anđeli lično
u moje srce postavili.
Tu da te čuvam,
Tu da te mazim,
Tu da te pazim,
Da te ljubavlju hranim.
Nisi ti, meni, dušo,
tek tako, od nekud došla
niti sam te ja sačekao
onde gde se java ukršta sa snom.
Tebe je sam Đavo
zasadio u vrtu mog života.
Da me tvoj pogled ubode
Da me tvoj osmeh ogrebe
Da me tvoj poljubac saplete
Da na vatri strasti izgorim.
Nisi ti, meni, dušo
osmehe na lice olovkom crtala
pa da ih gumicom brišeš.
Niti si meni suze
s kapima kiše u oči stavljala
pa da ih poljupcima upijaš.
Nisi ti đavole toliko moja
da te drugi ne može uzeti
Niti si anđele toliko tuđa
da te svojom ne mogu zvati.
Nisi ti, dušo, kriva što postojiš.
Kriv sam ja, što se zaljubim lako
i što mi svašta na pamet padne.
Povratak u prepoznatljivom stilu.... dobrome.
Lp,
Katica
hvala na lepim rečima, poštovana Katica.
Zadovoljstvo mi je.
Srdačno iz Leskovca, Zoran.
Jako dobra!!!
Lp,
Murtulica
Fino in strastno!
Všeč, zelo ☆
"Nisi ti, dušo, kriva što postojiš.
Kriv sam ja, što se zaljubim lako
i što mi svašta na pamet padne."
Še posebaj mi je všeč zaključek pesmi!
lp,P.
Murtulica - hvala. Drago mi je da ti se sviđa.
Triglav, hvala. Z(r)elo je. Pašće. :)
Petja, volim da kraj bude potpuno drugačiji od ideje koju čitalac može da ima tokom čitanja. Hvala.
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Dedino Muško (Zoran M. Jovanović)
- 25. 10. 2017 ob 14:24
- Prebrano 833 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 150
- Število ocen: 8