U snovima teškim za dešifrovanje

I pesmama teškim za čitanje

Ima me  oduvek

Od četvoronožnog hoda u hordama čopora

Do levitacije bića budućnosti

Od neartikulisanih glasova i neoformljenih misli

Do telepatske komunikacije čistih umova

I u svemu sam  pesnik sa očima bola

Za viđenje više  nego je dozvoljeno

Sa dva srca na dve strane života

Jedno

Za sva rađanja da im se radujem

I drugo

Za sve smrti sveta

Da ih ožalim

Na javi

Ne pristajem na sebe ovakvu

Ukucanu u vertikalu vremena

Sa seæanjem na sebe iz doba Krede i Jure

I vizijom o Ja u narednim milenijumima

Svesna utamničenosti u sadašnjost

Negodujem

Htela bih biti Uvek i Svugde

Potrebno mi je da budem Svi

Od  Juče koje me poriče

Do Sutra koje me ne predviđa

Vanvremenska

Lebdim u Danas

Nepomirena sa sobom

Tražim izlaz iz okvira

Načinom pesnika

Pokušavam da postojim u stvarnosti

U kojoj se ne pronalazim

Odbačena od njega

Koji je bio i jeste moje Uvek i Sve

Nevoljena koliko volim

Tražim opravdanje za svoje postojanje

I naći ću ga

U svojoj labudovoj pesmi pod naslovom

"Reqiem za pesnikunju"

Pre nego što se ubijem

nenamiljanovic