Ravnodušna
(Kao da se radi o nekom drugom )
Upirem pogled u krupne prezrele zvezde
I tražim
Svoje (bes)konačno mesto među njima
Okončana okončanom ljubavlju
Pred strahom od življenja
Oslobađam se straha od umiranja
I noćas mogu da odem

Mogla bih
Kad bih mogla ubiti nadu pre nego sebe
Kuca i kuca u srcu
I zakucava mi stopala za čekanje
I ruke mi vezuje u čvor uspomena
Bride
U vršcima prstiju zapamćeni dodiri
Ne mogu tako utrnulim
Da načinim rupu na zatvorenom prostoru u prsima
A velika bela ptica je unutra
(ON)
I treba je pustiti da izleti da bih mogla odleteti
Obećala sam (i životu i smrtima)
Pustiću je kad me pusti duša...

Ne mogu noćas umreti
Nisam ga pustila iz sebe
Osećam
Kako mi leprša dušom
I ne da joj da ode...

nenamiljanovic