Čujem pesmu drvoseča

i krik ptice rajske

tumaram rečnom obalom

i sećam se večeri majske

Grabili smo nekud – ljubav sejali

ponekad slušali Santanu

ludosti našoj sladko se smejali

ulivali radost novome danu

Toliko ljubavi ne videh nigde

naš bio je ceo svet

da me voliš rekla si

a ja sam ti ubrao cvet

Sve što je lepo kratko traje

kraj je došao i po naš raj

sad ona zame više ne haje

sećam se večeri – bio je maj

saso.sokovic-milgor