odavno
tačnije od prekjuče
ili od prekosutra
(od kad više ne stvaram pesme
i sebe sa tobom u njima)
ne čekam više ništa
ionako
sva moja bolja vremena su iza mene
i neće doći propušteni vozovi
ni ti
s kojim je trebalo proputovati kroz ljubav
do poslednje stanice
i stranice

ne misli da sam prestala da te volim
i da sam se umorila od čekanja
ne
vek bih još jedan mogla ovako
samo da je nadanja ičemu
ali
umorio se život od mene
i prežalio me je
i ja sam njega
u ovom tunelu stvarnosti
bez tračka svetlosti na kraju
i bez izlaza bar u poeziju
kojom putujem
iz starosti u mladost 
putujem
od smrti unazad
tebi

nenamiljanovic