Za njega
Bolno se odričem čak i njega
Jer je srećniji bez mene nego sa mnom
On koji me čini velikom ženom 
I beznačajnom pesnikinjom
Jer nemam dovoljno zaokruženu reč
Da ispevam lakonsku pesmu 
U koju bi u par stihova stalo sve 
Teško je kao o smrti to o ljubavi
O apsolutnoj koja se živi
I o kojoj se ne pišu patetične pesme
Ni zamršene preduge poeme
Koje uporno pišem
Nemoćna da iskažem 
O moćnom dodiru Ukupnosti
Kad mi duša njegova dušu dodirne
Poezijom 
I osetim šta su to Ljubav Bog i Smrt
I šta sam ja sama 
Sama

nenamiljanovic