Kraj marta je 
Vraća se još jedno moguće proleće
Vraćaju se nemoguće misli o tebi 
Kao velike bele ptice
Lepršaju i gnezde mi se u nadanje
I vetar neki lako šumi 
Čujem ga i osećam čini mi se 
( to ti negde daleko dišeš 
verujem)
Sklapam oči i udišem te radosna
( osećam da se osmehujem u snu)
I ti se osmehuješ i govoriš
Čujem te 
( ili samu sebe) 
I gledaš me iz vraćenog vremena
Po martu i meni
Padaju tvoje lanjske oči
Tamne i tople 
Tope poslednje snegove 
I poslednju zaboravljenu mene 
Rastopljena
Kapljem iz svoga oka
Teška kao olovna kugla 
Poslednja kap sna o ljubavi 
Otkida se i pada 
I ubila bi te možda
( i mene )
Da nije kriknula pogođena ptica 
(ili ja )
I strašnim krikom razbila
(bolje da nije) 
Olovo noć i san 
U buđenje i dan 
Teži od olova

nenamiljanovic