Idem ja tako
što ja znam
ulicom
i imam što vidjeti
netko je preko noći
(ili nešto)
odnio sve krovove kuća
a upravo se kiša sprema
ljudi izlaze
iz gologlavih nastambi
kao puževi
što ja znam
za njima ostaje
trag slinav
ja im govorim
dobar dan
i gledam kako takvi ljigavi
zavlače se
u atomska skloništa
u što ja znam
nekakve rupe u zemlji
odlazim i ja za njima
pogleda uprtog u nebo
gdje vidim sve one krovove
kako se smiju i plešu
što ja znam
nekakav hibridni novi ples
(traže se krovopokrivači
s iskustvom
u domovinskom ratu
to znam
piše u plavom oglasniku
što ja znam).

Duško Babić