Oprosti Gospode što ne opraštam

Onima koji Te vide gorim od sebe

I sve ono pred čim su nemoćni
Pripisuju tvojoj strašnoj osveti
A kažu da si im Otac
I ja sam mati i ne verujem u takvu zlu ljubav
Poričem
Ne Tebe 
Nego tvorce slike Tvorca nalik njima samima
Njihovu zamisao o Tebi odbacujem 
Ne Tebe
Jer slave Te moje oči i duša ćutljiva
( daleko od religijskih razmetljivosti) 
Poezijom te priznajem i prepoznajem
( iako slovim za nevernika)
U svakoj vlati žita koja treperi na vetru
I svakoj kapatki vode
Peva mi duša molitvu Sveukupnosti i Sveljubavi
U žuboru reka koje poje polja
I psujem strašno i ljudski i nebo i zemlju
I Tebe samoga
Kad voda ne poji već davi poplavom 
I ubija
Ne samo ljude nego i zverinje i bilja
I pitam vernike 
Jesu li i biljke i zverke “grešni i krivi” i kome

nenamiljanovic