STANICA NEPOVRATA
Ovaj život je samotna ulica
kad duša iskri kao krijesnica,
a premoreno srce klone
shvati da nepovratno tone.
Svaki dan postaje oproštaj
i prožima te ledeni drhtaj
opijen sjećanjima davnima
odsutno gubiš se u mislima.
Ne čuješ više radosni ptica poj
niti te veseli pčela medni roj
u tebi je odavno već tišina
ništa te ne dotiče, sve je tuđina.
Zalud veseli cvrkut s grana
kad tvom srcu nije više hrana
tvoje gnijezdo mrtvo je i pusto
nigdje ne nalaziš svoje mjesto.
Ne vesele te nebeske boje
one, tu, za nekog drugog stoje
i tiho čekaš zvižduk zadnjeg vlaka
da te poveze u poljane bijeloga maka.
Resnično močna je ta tvoja pesem, Katica, prepletena z nekoliko resignacije in bolečine, a vendar v svoji srži zelo realna in kot taka všečna.
Pozdravljena,
Sašo
Najljepša hvala na čitanju i analitičkom komentiranju, Sašo.
Želim ti lijepe i ugodne dane produženog vikenda! ☺
Katica
Dotaknula si, Katice, nešto o čemu niko ne voli da misli. Samotna ulica ..zvižduk zadnjeg vlaka...nepovratnost života, lako nas ubace u melankolicni "mode". Ali ti očito nalaziš svoje mjesto i to me raduje. Srdačan pozdrav ...Medi :)
Nightbeaty, hvala ti na pažnji i komentaru.
Lijep blagdanski pozdrav!☺
Katica
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Katica Badovinac
- 15. 04. 2017 ob 03:00
- Prebrano 1621 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 123.27
- Število ocen: 12