PUKOTINA POSTOJANJA
Bojim se jutrom svakog buđenja
na nebu sivih kopljastih oblaka
koji ispiru srebrni prah snoviđenja
dok zjenica probija opnu mraka.
U hipokriziji molekula fatamorgane
grabim pijesak drhtavim prstima
i sipi mi na otvorene žive rane
od iskre što skrivam je u pestima.
Čuvam vatru na toplim dlanovima
krijem je od karavana razbojnika
što kolaju kamenim svitanjima
poput praska bijelih bunika.
Važno je održati zaboravljeni oganj
njegov plamen oploditi riječima
da čujem gromki smijeha pucanj
nek’ se i tišina ispuni proljećima.
ja sam od onih što vole rimu u poeziji.
Dakle, pesma je po mom ukusu.
Dedino, hvala za čitanje i komentiranje.
Lp!
Katica
Poslano:
15. 03. 2017 ob 20:16
Spremenjeno:
15. 03. 2017 ob 20:16
Katice, iako kroz ovu lijepu pjesmu čitajući je kao da kroz život prolazim sa svim njegovim dobrim i lošim stranama, padovima i usponima, ipak prosijava neko ljudsko ostvarenje, neka nada, izlaz i optimizam. Tako sam je shvatio, a htio sam se javiti jer mi je isto tako zanimljiva i lijepo rimovana.
lpm
Dragi Mirko, od srca ti zahvaljujem na čitanju i tvom prelijepom komentaru. Nisam sumnjala u tvoju točnu analizu pjesme. Tvoje mi riječi puno znače i dodatno me motiviraju.
Veliki pozdrav iz ZG!
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Katica Badovinac
- 15. 03. 2017 ob 06:02
- Prebrano 1935 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 223.65
- Število ocen: 16