Pesnika je lako ubiti.

On umire i iznova se rađa

nebrojeno puta, u svojim pesmama.

Pesnik neće nikada umreti uz hropac,

ili na kolenima preklinjući za milost.

Pravom pesniku milost ne treba.

Živeći živote mnogih,

koji se ni na svoj sopstveni nisu usudili,

pesnik doživi i mnoge različite smrti.

I preživi ih.

Ili ih ne preživi, potpuno je svejedno.

(Na kraju, smrt je logičan završetak života,

zar ne?)

Njegova lična smrt je samo njegova.

A ni ona nije konačna.

Jer,

magija je, ponekad, jača od razuma.

Ipak, pesnika je lako ubiti.

 Zaboravom.

Milen Šelmić