Susretoh pogled s udaljenih njiva

I zastah, pokošena

Desi se, baš kao što u bajci biva

Leptirima nošena.

I ne videh više ni stud, ni hlad

Sve posta umiljato i milo

Okruni mi kosu mesec mlad

Baš kao u bajci što je bilo.

Osmehom obasjah ljude sve

Srce poraste kao zemljin struk

Kada uronih pogled u te duge dve

Nestade tuga, seta i muk.

I mnogi sa sumnjom u oči zagledaše

U dušu da prodru i otkriju

Ljubav što nas iznjedraše

Da otkriju izvor sa kog srca piju.

Baš kao u bajci što bijaše

Čemerne zime pokušaše da razdvoje

Isprepletene prste i usne naše

I nas dvoje.

Al pogledi naši vatrom gore

I srcima bujice i lave teku

Nek zanavek ovu pesmu govore

I toče ljubav u našu reku.

Malaino