Imam jedno slepo oko

Na koje odavno čvrsto žmurim

Ne otvaraj kapak na tom slepom oku

Ono neće progledati

Ispod zatvorenog kapka

Spava jedno zlo ogledalo

Ako te bude pogledalo

Videćeš pravu sliku svog naličja

Videćeš kiselinom zlobe i zavisti

Nagriženu kožu punu krvavih čireva

Oglodane kosti jagodica

Sva svoja prava lica

Bez skrivalica

Imam jedno gluvo uvo

Upaljeno je i zagnojeno

Od hvalospeva, slatkorečivosti i poltronstva

Oživelog  sveta laži i samozavaravanja

Ne traži da ponovo čujem na to uvo

Jer to je jedno zlo uvo

Ne leči ga vrućim uljem samohvale

Ako te bude čulo

Ogluvećeš od istine o sebi

Izgoreće te žar svih tvojih pakosti

A crvi i bube savesti

Useliće ti se u mozak zauvek

Od njihovog ugriza

Umiraćeš polako i bolno

Imam jedan jezik

Čvrsto stisnut među zubima

Pogan je to jezik

Grube sam reči hvatala njime

I vezivala u čvor

Gnoje i svrbe ispod čvorova

Žuljaju i bolom oštrim pale

Žuljevit i  čvornovat mi je jezik

Od tih reči vezanih

Ne razbijaj mi zube

Ne povlači me za jezik

Razvezaće se čvorovi

Popucaće žuljevi

Izleteće zagnojene  reči

Oštrije od žileta

Iščipaće ti i jezik i srce

Zanemećeš zauvek

Poštuj moje ćutanje

Ne razbijaj mi zube

Ne povlači me za pogani jezik

Jer

Reč je stvorila ovaj svet

Reč će ga i pogubiti

Milena Vučković