upijam zvuke noći

u stremljenju

ka tragovima smisla

a noć ne prašta

ni stremljenje

ni tragove

ni smisao

i nemiri se neki rađaju

tamni nemiri

u svetloj noći

kao kontapunkt

svemu što poznajem

ovde je mirno

i nemirno

ovde je sasvim onako

kako misliš da jeste

i onako

kako misliš da nije

ovde je tama svetla

a zvuk nečujan

i vino je tamno

i svetlo

krvavocrveno

i ružičasto

ispija se brzo

i lagano

baš kao što prolazi noć

brzo

i lagano

ovde se u mirnim nemirima

rađaju večite prolaznosti

stremim ka zvukovima noći

upijajući tragove smisla

i čekam tebe

da dođeš

da umiriš nemire

da uznemiriš spokoj

i da me voliš

Milen Šelmić