volim ovo doba noći

kada se senke stapaju

sa nekim starim pesmama

a ona  mirno spava

tamo gde nema ni zvuka

ni svetlosti

ni beskraja

nema ni sećanja na prehodne snove

ništa mi nije poznato

i ništa mi nije nepoznato

tamo gde Helena spava

nepoznate su mi samo boje

zvuci kojih nema

i nezamislivi oblici

sve ostalo mi je poznato

osim vremenske

i prostorne odrednice

jer

izgleda da se svemir

polomio na nekoliko manjih

pa sada u svakom od njih

spava po jedna Helena

gotovo da čujem kako diše u snu

volim ovu igru senki

u gluvo doba noći

i stare pesme

čije reči ne razumem

a melodiju ne čujem

dok ona spava

tamo negde

u raštkranim komadićima svemira

i sama nesvesna toga

da li zaista postoji

ili nikada nije ni postojala

Milen Šelmić