zaigrala se

dva bela leptira

u toploj kristalnoj noći

jedan je plesao hitro i neobuzdano

drugi nežno i elegantno

svetlost ulične lampe mamila ih je

kao što udaljeni svetionik

mami okasnele brodove

prvi je leptir

nehajući za neminovnost kraja

radosno pojurio ka njoj

i tu završio svoj ludi letnji ples

drugi je pak

i dalje izvodeći prelepe figure

tek u nadolazećem jutru

prepoznao svoju sudbinu

sledeće večeri

na istom mestu

igrala su se neka druga dva leptira 

dobro se sećam

te letnje noći

kada sam mahnito plesao

hitajući prema svetlosti

Milen Šelmić