dok spavaš

pratim tvoju odbeglu senku

nehotice slušam kako dišeš

kako u snu dišeš

lako

kao da rastvaraš tamu

noć zamiriše na tvoje snove

uvek ponovi istu ariju

odnese nekuda stvarnost

a donese misteriju

soba izgubi svoje obrise

nekako zaliči na vremensku kapiju

počinje da pulsira tvojim dahom

sve to deluje neobično umirujuće

kao da se harmonije tišine prožimaju

ti za sve to vreme

izgledaš nestvarno lepa

i verujem

da nisi ni svesna

da svet prestaje da postoji

dok ti spavaš

Milen Šelmić