Najlakše je tad zaklati...
Ubiti, pustiti krv
nek se sve sakrije pod zemljom...
Ne znaju da zemlja je puna života,
sadašnjih, bivših, budućih života
što svedoče, vekovima...

Istina, kad-tad pronađe svoj put,
mnogima nedokučiv...

Samo, kasno je tad
kad se mnogi zapitaju, 
otkud to?

U ovakvim trenucima
teško je biti mudar...
Kažu, ne talasaj!
Svaki, nagli pokret
košta te ovozemaljskog života...
Snagom, razuma
pokušavam da otupim oštricu
da zadržim ruku,
i samo što još mogu
je to,
da pljunem krvoločniku u lice....

Ne nisu to ljudi,
to je neka nečastiva sila
u njima...
Bože,
baci nož, pusti grlo...